Srp­ski na­rod u di­ja­spo­ri se dr­ži za­jed­no i ču­va je­zik i tra­di­ci­ju ma­hom pu­tem ra­znih udru­že­nja i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja, ali ni oni, kao ni ma­ti­ca, ni­su za­do­volj­ni po­sto­je­ćim ve­za­ma.

I ma­ti­ca i di­ja­spo­ra, pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ka­da je osno­va­na Skup­šti­na di­ja­spo­re i Sr­ba u re­gi­o­nu, ima­li su  ve­li­ka oče­ki­va­nja, ali ona su ma­hom pa­la u vo­du jer, ka­ko pri­zna­ju i nje­ni čel­ni­ci, ni­su uspje­li da osta­ve vi­dlji­vi­ji pe­čat i stvo­re čvr­šće ve­ze iz­me­đu Sr­ba u ra­sija­nju i ma­ti­ce, piše Glas Srpske.

Skup­šti­na je, u me­đu­vre­me­nu, do­spje­la u teh­nič­ki man­dat, a u Re­pu­bli­ci Srp­skoj i Sr­bi­ji po­sljed­njih mje­se­ci in­ten­zi­vi­ra­ne su ak­tiv­no­sti ko­je bi na kra­ju tre­ba­lo da, ba­rem ka­ko se oče­ku­je, sa­gra­de traj­ne mo­sto­ve iz­me­đu ma­ti­ce i Sr­ba u ra­si­ja­nju. 

I iz di­ja­spo­re se sve če­šće mo­že ču­ti da že­le ozbilj­ni­ji tret­man ma­ti­ce, po­seb­no Sr­bi­je, jer se sta­vlja­njem ka­tan­ca na ne­ke od dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja 2012. go­di­ne uda­lji­la od Sr­ba iz­van nje­nih gra­ni­ca.

S ci­ljem stva­ra­nja ja­čih ve­za sa di­ja­spo­rom na svim po­lji­ma u Ba­nja­lu­ci su u 2018. i ovoj go­di­ni odr­ža­ni “Fo­ru­mi di­ja­spo­re”, ko­ji su oku­pi­li na jed­nom mje­stu zva­nič­ni­ke Srp­ske i Sr­bi­je te vi­še od 100 uče­sni­ka iz 26 ze­ma­lja ka­ko evrop­skih, ta­ko i pre­ko­o­ke­an­skih. I tom pri­li­kom je re­če­no da je po­ten­ci­jal di­ja­spo­re ogro­man i da to je sna­ga ko­ju ni Srp­ska ni Sr­bi­ja ne ko­ri­ste na ade­kva­tan na­čin.

Do­sa­da­šnja sa­rad­nja Srp­ske i di­ja­spo­re je bi­la, pre­ma ocje­na­ma nad­le­žnih, uglav­nom ogra­ni­če­na na sla­nje nov­ca po­ro­di­ca­ma u Re­pu­bli­ci Srp­skoj te po­je­di­nač­ne pro­jek­te i in­ve­sti­ci­je. Ima­ju­ći u vi­du po­ten­ci­jal di­ja­spo­re, i nji­ho­ve ve­ze sa Srp­skom, sa­rad­nji se mo­ra pri­stu­pi­ti na si­ste­ma­ti­čan na­čin, uz uče­šće svih in­sti­tu­ci­ja.

Vo­de­ću ulo­gu na tom pi­ta­nju ima Mi­ni­star­stvo za evrop­ske in­te­gra­ci­je i me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju Srp­ske, u okvi­ru ko­jeg je već for­mi­ra­no Odje­lje­nje za di­ja­spo­ru, a pri kra­ju je iz­ra­da ključ­ne stra­te­gi­je ko­ja će do kra­ja go­di­ne bi­ti do­sta­vlje­na Vla­di Re­pu­bli­ke Srp­ske na raz­ma­tra­nje i usva­ja­nje.

Na dru­gom Fo­ru­mu pred­sta­vi­li su glav­ne prin­ci­pe i pri­je­dlog sa­dr­ža­ja te te­ma ko­je taj do­ku­ment tre­ba da ob­u­hva­ta da bi pod­stak­nu­li di­sku­si­ju i do­bi­li od­re­đe­na upu­tstva u ko­m prav­cu tre­ba da ra­de u bu­du­ćem pe­ri­o­du. Fo­ru­mi di­ja­spo­re su, pre­ma nji­ho­voj ocje­ni, is­pu­ni­li ci­lje­ve.

- Že­lja nam je da se taj broj u bu­duć­no­sti po­ve­ća­va. Ove broj­ke po­tvr­đu­ju da ima­mo ja­ku di­ja­spo­ru i da in­sti­tu­ci­je mo­ra­ju in­ten­ziv­no ra­di­ti na ovom po­lju - is­ti­ču u tom re­so­ru.

Na jed­nom od fo­ru­ma u Ba­nja­lu­ci bio je i pr­vi po­sla­nik srp­skog po­rije­kla u beč­kom par­la­men­tu Ne­ma­nja Dam­nja­no­vić ko­ji za “Glas” ka­že da je sla­ba sa­rad­nja iz­me­đu Sr­ba u ra­si­ja­nju i ma­ti­ce tu­žna re­al­nost du­gi niz go­di­na što je, ka­ko ka­že, “ve­li­ki etič­ki i po­li­tič­ki po­raz, ka­ko za di­ja­spo­ru, ta­ko i za ma­ti­cu”.

- Reč je o ve­li­kom pro­ble­mu, ko­ji se la­ko mo­že re­ši­ti, a ko­ga već du­gi niz go­di­na za­i­sta ni­ko ne shva­ta ozbilj­nim, što je pr­ven­stve­no ja­ko tu­žno i po me­ni to­tal­no ne­shva­tlji­vo. Ne sme­mo ni­ka­ko za­bo­ra­vi­ti da je di­ja­spo­ra naj­ve­ći in­ve­sti­tor u Sr­bi­ji. U vi­še na­vra­ta sam po­ku­ša­vao da po­bolj­šam taj od­nos, ko­ri­ste­ći mo­je po­li­tič­ke mo­guć­no­sti, uka­zi­vao na po­te­ško­će, kao i na obo­stra­ni zna­čaj do­bre sa­rad­nje iz­me­đu ma­ti­ce i di­ja­spo­re, ali je iz­gle­da sve bi­lo bez­u­spe­šno. Iako su svi mo­ji sa­go­vor­ni­ci bi­li sprem­ni da ura­de do­sta to­ga na po­bolj­ša­nju od­no­sa ma­ti­ce i Sr­ba u ra­se­lje­nju, oče­ki­va­ni re­zul­ta­ti su na­ža­lost iz­o­sta­li. Tek je pro­šle go­di­ne iz Ba­nja­lu­ke na pr­vom sku­pu ove vr­ste upu­ćen pr­vi sig­nal ko­ji bi tre­ba­lo da vo­di ka po­bolj­ša­nju ovih od­no­sa. Po­zdra­vljam ovaj po­tez i na­dam se do­brim re­zul­ta­ti­ma -  re­kao je Dam­nja­no­vić.

Re­a­gu­ju­ći na pri­pre­mu stra­te­gi­je za sa­rad­nju sa di­ja­spo­rom ko­ju spre­ma Srp­ska, a u ko­joj će bi­ti de­fi­ni­sa­ni kon­kret­ni po­te­zi u svim obla­sti­ma ko­je je po­treb­no pred­u­ze­ti u ko­rist obje stra­ne, is­ta­kao je da oče­ku­je da će za­i­sta sve obla­sti bi­ti po­kri­ve­ne.

- Ono što je me­ni ne­do­sta­ja­lo na pr­vom sku­pu je bio sek­tor po­li­ti­ke za lju­de u ra­se­ja­nju. Po­li­tič­ke od­lu­ke u jed­noj ze­mlji re­gu­li­šu ka­ko će ta dr­ža­va funk­ci­o­ni­sa­ti u svim sfe­ra­ma. Ima­mo, na pri­mer, Beč gde ima oko 250.000 lju­di srp­skog po­re­kla, a ve­o­ma ma­lo uklju­če­nih u po­li­ti­ku Be­ča i Austri­je. Po­li­tič­ka edu­ka­ci­ja je u mo­der­nom vre­me­nu u ko­me ži­vi­mo ve­o­ma bi­tan fak­tor. Ono što je za­i­sta bit­no je da se stra­te­gi­ja ne od­ra­di sa­mo na osno­vu te­o­ret­skih sta­ti­sti­ka, već je ne­iz­be­žno uklju­či­ti kom­pe­tent­nost li­ca sa ogrom­nim prak­tič­nim is­ku­stvi­ma iz nor­mal­nog ži­vo­ta – is­ta­kao je Dam­nja­no­vić.

Do­dao je da je “po­zna­va­ju­ći do­bro rad mno­gih udru­že­nja i klu­bo­va u Be­ču”, uka­zao na nu­žnost jed­nog krov­nog udru­že­nja, či­ji bi pred­stav­ni­ci bi­li iz svih sfe­ra.

- Ne­ki lju­di, ko­ji ni­su shva­ti­li o če­mu je reč, od­mah su se na­šli uvre­đe­nim i bi­li su upla­še­ni da će na taj na­čin iz­gu­bi­ti svo­je vo­de­će po­zi­ci­je u dru­štvi­ma i klu­bo­vi­ma u ko­ji­ma su ra­di­li – re­kao je Dam­nja­no­vić.

Da stva­ri ne idu ka­ko je za­mi­šlje­no ne kri­je ni pred­sjed­nik Skup­šti­ne di­ja­spo­re i Sr­ba u re­gi­o­nu Dra­gan Sta­no­je­vić. Man­dat de­le­ga­ta je is­te­kao, a ru­ko­vod­stvo u teh­nič­kom man­da­tu. Tvr­di da su po­ku­ša­va­li raz­go­va­ra­ti sa vla­sti­ma u Sr­bi­ji ka­ko bi se di­ja­spo­ra po­no­vo ču­la u ma­ti­ci.

- Ne­ma re­ak­ci­je. Lič­no sam ne­dav­no upu­tio još je­dan do­pis pred­sed­ni­ku Alek­san­dru Vu­či­ću i za­tra­žio sa­sta­nak. Če­ka­mo od­go­vor. I Kan­ce­la­ri­ja za di­ja­spo­ru u okvi­ru Vla­de Sr­bi­je je mr­tvo te­lo. Čak i ka­da smo mi po­sto­ja­li kao Skup­šti­na, ona je mo­ra­la da nas ser­vi­si­ra, ali su se uvek sta­vlja­li u ulo­gu še­fo­va - ka­že Sta­no­je­vić..  

Na pi­ta­nje da li ima na­zna­ka da će Skup­šti­na bi­ti sa­zva­na, od­no­sno da li će osta­ti mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru ili će se bri­sa­ti i sa pa­pi­ra, ka­že da je to je­dan od raz­lo­ga zbog če­ga tra­že sa­sta­nak sa Vučićem.

- Mo­ra­mo zna­ti da li će se bri­sa­ti iz Za­ko­na, da ne po­sto­ji vi­še ili da se re­or­ga­ni­zu­je - re­kao je Sta­no­je­vić. 

Ve­ći­na de­le­ga­ta iz Skup­šti­ne se ne­dav­no oku­pi­lo u po­kret “Rod”. Cilj je bio da na taj na­čin po­ku­ša­ju da se iz­bo­re za pra­va ra­si­ja­nja.

- Ako vlast ni na ko­ji na­čin ne bu­de htje­la da sa­ra­đu­je sa na­ma, po­ja­vi­će­mo se u dru­štve­no-po­li­tič­kom ži­vo­tu Sr­bi­je - re­kao je Sta­no­je­vić. 

U Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ka­že, si­tu­a­ci­ja je pot­pu­no dru­ga­či­ja.

- Sva­ke go­di­ne se sa­da or­ga­ni­zu­je skup di­ja­spo­re i to je do­bar pri­mer, ali je sra­mo­ta za Sr­bi­ju da di­ja­spo­ra za ma­ti­cu vi­še ra­ču­na Ba­nja­lu­ku ne­go Be­o­grad. Vo­li­mo mi i Ba­nja­lu­ku i Re­pu­bli­ku Srp­sku, ali se zna da je Sr­bi­ja ma­ti­ca svih nas – za­klju­čio je Sta­no­je­vić.

Pred­sjed­nik Od­bo­ra Skup­šti­ne Sr­bi­je za di­ja­spo­ru i Sr­be u re­gi­o­nu Mi­o­drag Lin­ta na­gla­sio je da tre­ba po­no­vo us­po­sta­vi­ti Mi­ni­star­stvo za Sr­be u re­gi­o­nu, sa od­re­đe­nim bu­dže­tom, i da se sva­ko­dnev­no ba­vi pi­ta­nji­ma ko­ja njih mu­če. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju Skup­šti­na di­ja­spo­re i Sr­ba u re­gi­o­nu je bi­la glo­ma­zno ti­je­lo.

- Pi­ta­nja Sr­ba u Austra­li­ji i Nje­mač­koj su, na pri­mjer, dru­ga­či­ja ne­go ona sa ko­ji­ma se mu­či naš na­rod u Sa­ra­je­vu, Gla­mo­ču, Kni­nu, Ska­dru, Pod­go­ri­ci ko­ji se su­o­ča­va sa pi­ta­njem op­stan­ka, iden­ti­te­ta, ne­po­što­va­nja nji­ho­vih pra­va zbog po­li­ti­ka u re­gi­o­nu. I on­da ka­da ih sve sku­pi­te, sva­ko pri­ča svo­ju pri­ču - za­klju­čio je Lin­ta.

Ma­pi­ra­nje

Re­pu­bli­ka Srp­ska je osno­va­la ne­ko­li­ko pred­stav­ni­šta­va u ino­stran­stvu, ko­ja su, iz­me­đu osta­log, uklju­če­na u sa­rad­nju sa di­ja­spo­rom. U Mi­ni­star­stvu za evrop­ske in­te­gra­ci­ja i re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju ka­žu da je us­po­sta­vlja­nje re­gi­stra di­ja­spo­re sve­o­bu­hva­tan po­du­hvat ko­ji će omo­gu­ći­ti ja­san pre­gled di­ja­spo­re.

- To pod­ra­zu­mi­je­va ne sa­mo broj ise­lje­ni­ka, već i nji­ho­ve kva­li­fi­ka­ci­je, vje­šti­ne i rad­no is­ku­stvo, kon­tak­te, a za­tim broj i vr­stu udru­že­nja na­ših gra­đa­na u di­ja­spo­ru, kao i obla­sti u ko­ji­ma bi bi­li za­in­te­re­so­va­ni da sa­ra­đu­ju sa Srp­skom. Da bi us­po­sta­vi­li re­gi­star, neo­p­hod­no je iz­vr­ši­ti ma­pi­ra­nje di­ja­spo­re – ka­za­li su u tom Mi­ni­star­stvu.